Natasa

Danas pisem o Natasi. Trudicu se da svu svoju paznju usmerim samo njoj, njenoj lepoti i njenom sarmu. Upoznali smo se pre nedelju dana, medjutim nasa prica pocinje nesto ranije. Moj jako dobar prijatelj, Mirko, bio zaljubljen u nju. Jos uvek je. Hteo ne hteo, gotovo svakoga dana sam slusao price o njoj. Znao sam da redovno dolazi na predavanja, znao sam da ne podnosi Sanju a da gotivi Velju, znao sam da je u utorak prijateljski zagrlila Mirka i znao sam da zeli da njih dvoje budu samo drugovi. Iz svih tih banalnih prica jedino bitno sto sam uspeo o njoj da saznam je to da stvara nevolje gde god se pojavi. Vecina muskaraca na fakultetu je voli, vecina devojaka mrzi. Mirka je skroz sludela pa je on jadnik, pored cinjenice da je prirodno nezanimljiv, postao najdosadnija osoba na svetu. Gledao sam da sto manje vremena provodim sa njim i sto manje slusam o toj fatalnoj Natasi. Danima sam se pitao ko je uopste ona.
Sada dolazimo do trenutka upoznavanja. Pre nedelju dana sam otisao da posetim svoju prijateljicu Mariju. Istorija naseg odnosa je duga i zanimljiva ali nepotrebna prici koju sada citate. Ono sto trebate o Mariji da znate je to da je Marija jako lepa i jako druzeljubiva. Stan je naravno bio krcat. U moru devojaka koje su kruzile po sobama, ponosno je koracao jedini muskarac, Theo, onosno JA. Pogledi devojaka su hranili moj ego i osecao sam se sve komotnije i sve snaznije. Zastao bih tu i tamo i razmenio par reci sa curama koje su me otvorenih usta slusale. Da li se plasim lavova, smetaju li mi oblaci, da li smatram da je statua Blagostanja ruglo ovog grada, prosao sam kroz gotovo sve teme koje zanimaju narod ovog grada. Onda me je Marija zaustavila. Povukla me je u stranu i gurnula pred onizu, lepuskastu devojku. “Ovo je Natasa, Mirkova drugarica, sigurno ti je pricao o njoj” nasmejana Marija mi je predstavila meni dobro poznatu osobu. “Cao Nenade, pricao mi je Mirko o tebi” rekla je. “Znam” odgovorio sam kratko i drzao pogled na njoj dovoljno dugo da se oseti neprijatno. Osecao sam se snazno, samopouzdanje je u mojim grudima kljucalo i cekalo trenutak da se izlije i pretvori u aroganciju. Svideo sam joj se. Prelazio sam pogledom po njoj i odmahivao glavom ne shvatajuci sta svi ti momci vide u njoj. Oniza, buckasta devojka sa lepim osmehom, nista vise. Moj tip nije bila u to sam bio siguran, medjutim, iako je JA nisam zeleo, moj ego jeste. Skinuti curu onom muceniku Mirku i nije cin vredan hvale ali me je reputacija koju je tu devojku pratila, naterala da krenem ka njoj. Pricali smo. Smesila se. Nije me uzbudjivala i nisam pokusavao da je odvedem u krevet, nisam je zeleo za devojku, jednostavno nisam znao zbog cega mi je potrebna. A bila mi je potrebna. Jako dugo smo pricali. Milovala me je pogledom i cinila da se osecam posebnim ma koliko to glupo zvucalo. Rekla je da sam lep, zgodan, fin i sarmantan. Kazala je da njena najbolja drugarica ludi zamnom vec mesecima a zatim se osmehnula i namignula mi. Svakog trena je postajala sve lepsa, u struku sve mrsavija a u visini me je vec dostigla. Bilo je kasno i znao sam da zeli da bude kod kuce pre nego lavovi krenu da se spustaju sa bregova pa sam ponudio da je otpratim. Cutala je i gledala me. Sada je ona bila u prednosti. Drzao sam pogled uspravno i trudio se da ne popustim ali nisam uspeo. Pogled je kao pri svakom porazu pao na moje cipele. Istog trena sam shvatio kakav ce ishod biti. Rekla je da ide sa drugaricom, da stanuje jako blizu, da i nije toliko kasno koliko se meni cine i da je nije strah da pesaci do kuce. Prestao sam da slusam, zurio sam u nju i gledao kako joj se usta otvaraju a ruka spusta komadic papira u moju. Poljubila me je u obraz i otisla. Bio sam unisten. Poput prebijenog psa sam otpuzio do kreveta i legao mrzeci samog sebe. Te noci nisam spavao. Mislio sam na Natasu, zeleo sam je, trebala mi je.
Vec danima okrecem broj telefona koji mi je ispisala na cedulji. Ne javlja se. Ostavljam pateticne poruke na njenoj sekretarci, izjavljujem joj ljubav. Ne odgovara. Sve vise provodim vremena sa Mirkom. Kada nema oblaka popnem se na krov svoje zgrade, trazim je medju mravima koji gmizu ispod mene i svuda je vidim. Prosle veceri sam pustio suzu.
Volim je!